#13 Pravila za očuvanje životne sredine
“Single use” ili “jednokratna upotreba” je proglašena za termin 2018. godine. Odnosi se na korišćenja predmeta poput slamčica, plastičnog escajga i kesa, čiji životni vek ne prelazi jednu upotrebu a negativne posledice korišćenja, po okolinu, su nemerljive.
O ovoj temi smo već pisali u jednom od prethodnih postova. Međutim, njena važnost je ogromna i najmanje što možemo da uradimo, za planetu na kojoj živimo, je da uvedemo nekoliko jednostavnih pravila koje će doprineti kvalitetnijem životu narednih generacja.
Uradi-zaradi se bori da podigne svest o problemu zagađenja, pa će neki od sledećih postova biti o ekološkim načinima čišćenja, odnosno, sredstvima koje možeš iskoristiti u svom domu, a koja nisu toksična za okolinu. Naši izvršioci ti mogu pomoći u održavanju domaćinstva baš na ovaj način! Pogledajte pakete koje smo pripremili za tebe!
1. Razmišljam štedljivo
Gledala sam dokumentarac u kom je bilo reči o ogromnoj potrošnji nafte na globalnom nivou i kako nam ovakav stil života preti da ispraznimo njene rezerve. Glavni junak je bio čovek koji se odrekao modernog stila života – ne koristi nijedno sredstvo za koje mu je potrebna nafta. S obzirom da pripadam grupi klasičnih milenijalaca, ne verujem da bih mogla da u 21. veku živim bez tople vode, mobilnog telefona i prevoza do kuće. Ono čime mogu da doprinesem globalnom blagostanju i ličnom budžetu je štednja.
Videćete me kako podsećam ljude da isključe bojler, tv koji ne gledaju, laptop koji ne koriste. Da ugase svetlo kada je dan i u prostorijama u koje ne ulaze.
Jedna od najvećih globalnih akcija „Sat za našu planetu“, upravo podstiče ljude na razmišljanje o tome kako trošimo resurse i kako možemo budućim generacijama uskratiti ono što su nama prethodne ostavile.
2. Ne sipam ulje u kanalizaciju
Kada sam saznala da jedan litar ulja zagadi jedan milion litara čiste vode, što je količina koju čovek upotrebi za 14 godina, promenila sam naviku bacanja ulja u sudoperu. Najbolje što možemo da uradimo je da upotrebljeno ulje iscedimo u bocu, zatvorimo je i bacimo u smeće.
Ova mala stvar mnogo znači, pogotovo kod nas, jer se veliki deo kanalizaconog otpada izliva direktno u reke, bez prečišćavanja. Fun fact: ukoliko se ovo ulje obradi, njegova najčešća upotreba je pravljenje biodizela!
3. Ne bacam kontaktna sočiva u odvod
Sočiva, kao praktičnija zamena za naočare, su sveprisutna. Većina ljudi koji imaju problema sa vidom ih nosi, i ja takođe. Ona su napravljena od kombinacije plastike i silikona. Bacanje sočiva u wc šolju ili niz slivnik je deo problema zagađenja mikroplastikom.
Sočiva se teško razgrađuju i vodeni organizmi ih mogu konzumirati kao hranu, što zatim ulazi u lanac ishrane. Čini ti se da je ovo mali problem? Samo zamisli broj kontaktnih sočiva koji je u svetu bačen, na dnevnom nivou.
4. Vozim bicikl
Beograd je jedan od najzagađenijih gradova Evrope i vožnja automobila je deo tog problema. Ukoliko možeš, umesto da sedneš u auto, prevezi se biciklom! Upravo to je i moja parola – ko se biciklom muva, zdravlje čuva! Kad god idem do drugarice ili u kupovinu, izbegavam kola i autobus. Nadam se da će Beograd, u skorije vreme dobiti i širu pešačku zonu, u centru!
5. Ne koristim kuhinjskihe sunđere
Kuhinjski sunđeri su napravljeni od plastičnih vlakana i pravo su skladište bakterija. To je dupli razlog zašto sam prestao da ih koristim. Njihova razgradnja traje godinama, šire bacile po sudovima i jako kratko se koriste.
Prešao sam na korišćenje krpa, koje napravim tako što isečem stari peškir i perem ih u mašini sa ostalim belim vešom. Ekonomičnije i zdravije!
6. Koristim LED sijalice
LED sijalice u odnosu na obične, imaju nekoliko prednosti. Troše 10 puta manje energije i njihov životni vek je skoro 20 puta duži. Što je još bitnije, ne sadrže toksične elemente poput olova i žive. Takođe, račun za struju je manji uz korišćenje LED sijalice! Prelazak na ovu vrstu sijalica smatram pametnom promenom o kojoj treba da razmisli svako domaćinstvo!
7. Ne ostavljam vodu da nekontrolisano teče
Imajući na umu da se širom sveta javlja problem nestašice vode, rešila sam da je ne trošim uzaulud. Ovo su moji načini uštede – kada puštam vodu iz vodokotlića, pobrinem se da se kvakica za puštanje vode vrati u prvobitni oblik. Ko zna koliko vremena može proći i koliko vode otići u nepovrat dok neko drugi ne dođe i ne uradi to. Tokom pranja zuba, ne ostavljam vodu da teče sve vreme, već samo kada mi treba. Ukoliko perem suđe, vruću vodu i detrdžent stavim u posudu i koristim tu vodu tokom pranja.
8. Male kućne eko-cake
Kada pripremam obroke, najčešće imam i dosta prljavih sudova. Pošto ih perem pre nego što sednem da jedem, trudim se da iskoristim vrelu ringlu, umesto da palim bojler. Nakon što je isključim, samo na nju stavim novu šerpu punu vode. Na taj način ugrejem sebi vodu za pranje sudova, a da ne trošim dodatnu struju.
Još jedan predlog – ukoliko ti ostane vrela voda iz ketlera, koju ne planiraš da iskoristiš, sipaj je u odvod, na taj način ćeš prevenirati zapušenje istog i smanjiti upotrebu hemikalija štetnih po okolinu!
Podeli u komentarima tvoje načine očuvanja životne sredine, svima će dobro doći eko-savet! 🙂
