Značaj javne rasvete za uređenje naselja

Da li ste primetili da različiti ambijenti imaju drugačiji uticaj na čoveka, njegovu okolinu i raspoloženje? Bilo da ste ljubitelj noći ili dana, postoje naučne činjenice koje jasno govore o tome kako i na koji način svetlo utiče na ljude i okruženje sa više aspekata.

Danas, na pragu novog milenijuma po prvi put u istoriji možemo upravljati svetlom i podešavati ga onako kako nama to odgovara, unutar svog doma i u naselju gde živimo. Dostupnost tehnologije pružila nam je potpuniju kontrolu nad našim životima i umnogome olakšala svakodnevicu pa ćemo se zato u nastavku teksta baviti značajom kvalitetne javne rasvete za uređena naselja.

Danas, javna rasveta je značajna iz mnogo razloga – vidljivost noću, produžetak radnih sati, smanjenje stope kriminala, povećanje bezbednosti u saobraćaju i slično, međutim, ko je najpre došao na ideju da emituje svetlo onda kada ga prirodno nema?

Inventor zadužen za prvu pojavu veštačkog svetla bio je škot Vilijam Murdok, koji je davne 1792. godine uspeo da osvetli svoju kuću lampama sa gasom, a nepunih 5 godina kasnije i prostorije policijske stanice u Mančesteru.

Mrak, istinski strah stanovnika tadašnjeg vremena polako je počeo da se povlači pred svetlošću lampi koje su sve više nicale širom Velike Britanije, a zatim i čitavog sveta.

Nakon mnoštvo unapređenja svetiljki i gasa koji se koristio, pa sve do nastanka struje i tehnologije kakvu danas imamo, rasveta je postala neizostavni deo svake sfere modernog društva bez kojeg ne bi mogli kao civilizacija da funkcionišemo.

Ipak vreme pred nama nesumnjivo će doneti izvesne promene, pa se shodno tome i mi moramo adaptirati sa našom sredinom na način koji koristi svima. Koji su to problemi sa kojima se susrećemo sada po prvi put?

Svetlosno zagađenje je izraz za prekomerno i pogrešno usmereno veštačko svetlo. O ovoj vrsti zagađenja se veoma malo zna kako kod nas u regionu tako i u svetu, zato ćemo sada nabrojati koje su to vrste ovog zagađenja.

Sjajna izmaglica koja se često prostire iznad gradova posledica je pojačane ulične rasvete i neadekvatne infrastukture javne rasvete koja svoje svetlo ne emituje samo ispod sebe, već i svuda naokolo. Posledica toga je rasipanje molekula prašine i gasa u atmosferu, praveći svetlu pozadinu.

Nju možete prepoznati po tome koliko dobro vidite zvezde na nebu iz urbane sredine, poput centra neke metropole. U Los Anđelesu se na primer primećuje već sa 450 kilometara udaljenosti od grada.

Svetlosni prestup je još jedan vid zagađenja, a pojavljuje se u situacijama kada svetlost od ulične svetiljke nepoželjno obasjava nečije domove i ometa im redovni mir.

Na taj način noćni san će biti poremećen i sa samim tim povući sa sobom niz problema koji uz redovnu nesanicu dolaze – promena raspoloženja, gubitak memorije, rastrojenost a u težim slučajevima i kardiovaskularni problemi.

Direktna izloženost jakom svetlu predstavlja neposrednu opasnost po zdravlje čoveka, naročito sa godinama. Zato je bljesak pojava do koje dolazi kada nas svetlo sa određenog izvora zaslepljuje, pa ne možemo normalno videti objekte ispred sebe.

Rešenje je korišćenje tehnološki naprednijih svetiljka koje će svetleti snažnije i prirodnije sa akcentom na ekologiji i ekonomičnosti. LED svetiljka sjaji takvim intezitetom i predstavlja veštački izvor svetlosti sačinjen od više LED sijalica upakovanih u jednu lampu.

Primarna prednost LED rasvete se ogleda u energetskoj efikasnosti – može proizvesti jače osvetljenje od konvencionalnih sijalica, a zahteva samo polovinu utroška električne energije. One traju 20 do 25 puta duže nego obične i kada se izračuna godišnja ušteda u novcu, razlika u ceni izmađu ta izvora svetla je zanemarljiva.

Procenjuje se da se investiranjem u kvalitetniju sijalicu štedi i do nekoliko stotina eura godišnje. 

Praktičnost led sijalica je počela da se pokazuje naokolo – na školama, mostovima, bilbordima, operacionim salama, kancelarijama, banderama, javnim rasvetama, automobilima i praktično svuda kuda se okrenemo.

Sa ekološke tačke gledišta, LED diode su zdravije po nas i okolinu jer ne emituju ultravioletno svetlo (UV) i infracrveno svetlo (IC), niti sadrže živu, olovo i kadmijum koje u sebi imaju obične sijalice.

Svetlo LED sijalice se ne rasipa već je fokusirano na određeni prostor, što će umanjiti ili potpuno neutralisati svetlosno zagađenje. Takođe, prirodno belo svetlo koje može biti topli i hladno, samim tim što ne emituje UV svetlo neće prikupljati komarce i ostale insekte koji se veoma često skupljaju oko toplote uobičajene sijalice na kakve smo navikli.

Ljudi su vizuelna bića, čulo vida je dominantno. Čak i najosnovnija ljudska aktivnost kao što je hodanje, zahteva minimalnu količinu svetla kako bi bilo bezbedna.

Javna rasveta svojim prednostima nam pruža određeni nivo društvene kontrole nad našom sredinom. Svest o kvalitetnoj rasveti raste iz godine u godinu, a rad na poboljšanju kvaliteta svetiljki neumorno nastavlja da se razvija.

Kakva je rasveta u tvom kraju? Da li od nje ne možeš da spavaš ili je ima premalo, pa te je strah u kasne sate vraćati se kući peške? Piši u komentaru. Šta bi, po tebi, moglo da se promeni u svemu tome?