Zašto sam volela da imam dadilju?
(teskt napisala Jana Obradović)
Pripadam jednoj manjoj grupi dece u Srbiji koja su devedesetih imala priliku da ih čuva dadilja. Roditelji su imali mnogo posla u kući i van nje, brat i ja smo bili mali, i zbog toga im je bila potrebna pomoć. Posle nekoliko dana raspitivanja i preporuka, na naša vrata je pokucala Branka.
Došla je na probni rad, ali već od prvog dana smo znali da je ona prava osoba za nas. Radila je dugo u Beču gde je stekla bogato iskustvo u održavanju domaćinstva i čuvanju dece. Jedno vreme je radila i kao pomoćna kuvarica i znala je da sprema različita ukusna jela. I dalje se sećam Brankinih palačinki sa džemom od šljiva koje bi spremala kada ostanemo sami 🙂
Branka je bila i naša drugarica….
Pored toga što je bila spretna i iskusna u svom poslu, bila je pristojna, nežna i kao dete razigrana u odnosu sa mojim bratom i sa mnom. Bila je maštovita u osmišljavanju različitih načina za igru i svakodnevno nas je vodila napolje da se igramo sa drugom decom. Sa nama je ostvarila prijateljski odnos, a mi smo je doživljavali kao svoju tetku ili rođaku.
Sa roditeljima na ti 🙂
Najbolje od svega je bilo što smo sa Brankom završavali sve ‘obaveze’ i domaće zadatke, pa kada roditelji dođu s posla, sećam se da smo uvek radili zanimljive i lepe stvari, poput sklapanja slagalica, pričanja priča i u igri. Sećam se da neke drugarice nisu jedva čekale da im roditelji dođu s posla kao mi jer su one tek tada morale da rade domaće zadatke.
Mama: ‘Brankice, šta bismo mi bez tebe?’
Roditelji su bili srećni što su angažovali baš nju i voleli su je jer im je baš dosta olakšavala život. Pomagala je i u održavanju domaćinstva, odmenjivala je mamu u kućnim poslovima I kuvanju, kao i pomoći oko domaćih zadataka. Sećam se komentara mame: ‘Brankice, šta bismo mi bez tebe?’ Bilo je to jedno lepo detinjstvo. 🙂
I dan danas volim da odem kod Branke na palačinke….
Često smo se sećali kako je naš život izgledao sa njom i pojavljivao nam se osmeh na licu. Više puta smo je posećivali i provodili vreme sa njom jer ona za nas nije bila samo dadilja, ona je bila naša porodica. Nadam se da ću i ja jednog dana da budem u mogućnosti da svojoj porodici obezbedim pomoć u kući jer, vodeći se ličnim iskustvom, smatram da vreme koje deca i roditelji provedu zajedno predstavlja bogatstvo koje ništa ne može da zameni.
Ukoliko nemaš dovoljno vremena i potreban ti je neko da ti pomogne oko dece angažuj uradi-zaradi! 🙂
Kako možeš da unajmiš dadilju preko Uradi-zaradi?
Da bi aktivirao opciju dadilje potrebno je da poručiš zadatak pod kategorijom Ostalo i u tekstu zadatka naznačiš Dadilja i oko čega tačno ti treba pomoć. Zatim ćemo ti se javiti na email kako bismo dogovorili sve potrebne detalje i krenuli što pre u selekciju najboljih kandidata iz tvoje najbliže okoline.
