Kako sam gajila mesožderku

(Pisala Mirjana Marinković)

Ukoliko ste oduvek želeli da imate kućnog ljubimca ali nemate puno slobodnog vremena možda jedan predlog može da pomogne. Shvatili ste da je pas nedostižan san zbog nametnutnog životnog tempa, mačke vam nikad nisu bile bliske, a ribice su pomalo dosadne. Jedna neobična biljka može biti pravo rešenje.

Biljka mesožderka se na internetu može naći pod raznim imenima kao što su muholovke, karnivorne ili insektivorne biljke. Ona se izdvaja se od ostalog “cveća” i po izgledu i po ponašanju. Najveća razlika je u njenoj ishrani, pa pored fotosinteze ona koristi i hranljive materije iz insekata koje ulovi.

Kako se održava?

Kada se mesožderka Ljubica “doselila” kod mene, oduševljenja nije bilo u velikim količinama, ali šta je tu je, osećaj odgovornosti za jedno živo biće bio je prisutan, pa sam zapamtila nekoliko stvari bitnih za njen opstanak:

• Sunce – mesožderke vole da se sunčaju, pa je što više direktnog sunca poželjno. Idealno bi bilo smestiti je negde gde će imati dosta svetlosti (terasa, bašta, prozor, …). Ukoliko su ovi uslovi nemogući, čak je i veštačko svetlo dobrodošlo (npr. lampa). Zimi je treba ostaviti napolju ukoliko je temperatura iznad 0.
• Voda – mesožderke konzumiraju demineralizovanu (destilovanu) vodu ili kišnicu. Nikako joj ne treba sipati vodu sa česme. Zemlja se uvek mora održavati vlažnom, u suprotnom to je kraj našem ljubimcu…Jednom dnevno je optimalna učestalost zalivanja, ali to zavisi od godišnjeg doba i temperature vazduha. Vremenom se razvije osećaj neophodne količine vode. Najpraktičnije je sipati vodu u tacnicu, i sve dok je “ne popije” odnosno dok voda ne iščezne iz tacnice, ne treba dodavati novu količinu.

• Zemljište – kada nabavite vašu mesožderku ne treba je presađivati prvih 6 meseci ili godinu dana. Ako se ipak odlučite za ovaj korak, nikako ne treba kupiti klasičnu zemlju za biljke iz cvećara, već to mora biti kiseli beli “sphagnum” treset bez aditiva, u kombinaciji sa peskom ili perlitom.
• Cvet – pre ili kasnije, vaša mesožderka će procvetati. Iako deluje surovo, tog cveta se treba što pre rešiti, jer joj on uzima veliku količinu vode i hranljivih materija, pa zbog njega često i strada. Kako ne bi bilo zabune, evo i jedne fotografije na kojoj se vidi cvet mesožderke.

• Listovi – mesožderki konstantno rastu novi listovi i to neverovatnom brzinom. Nova “usta”, kako ih ja zovem, znaju da izrastu gotovo preko noći. Sa druge strane, postojeći listovi (usta) se vremenom osuše, pa i njih treba odseći kada skroz požute, kako ne bi uzimali hranu i vodu zdravim delovima biljke.

Insekti, kako ih uloviti?

Kažu da mesožderka ispušta određene mirise koje čovek ne može da oseti. Na taj način, ona privlači insekte, koji kada se približe, ona uhvati u svoju zamku. Vremenom mi je postalo zanimljivo da, uz jutarnju kafu, obavezno pogledam i prebrojim koliko je insekata Ljubica uhvatila od juče. Kada uzme hranljive materije iz insekta, ona otvori list-usta. To je znak da je završila sa “obrokom”.

Na Internetu se može naći podatak da mesožderki nije potrebno samoinicijativno ubacivati insekte, ali joj to ne može naneti štetu.  Briga o Ljubicinoj ishrani navela me je da ovo ipak učinim, pa sam joj nekoliko puta, nežno pincetom prinela  bubice (moraju biti žive). Ipak, ovo nije neophodno raditi. Ona je vremenom postala pravi lovator, pa su joj ubrzo svi listovi bili zauzeti komarcem, mušicom ili čak osom.

Ukoliko u određenom vremenskom periodu nema insekata, to neće biti fatalno po nju, pa ne morate tražiti mušice i bubice u blizini.

Zanimljivosti

Istražujući o mom ljubimcu na Internetu, shvatila sam da je ona zbog svoje neobičnosti definitvno inspirativna i zanimljiva. Evo nekoliko podataka koje bih izdvojila:

• Mesožderke se prvi put pominju 1875. godine u knjizi Čarlsa Darvina “Insektivorne biljke”.
• Mesožderku smo sigurno viđali u crtanim filomivima, a na velikom platnu se pojavila 1986. u filmu “Mala prodavnica užasa”. Film čak ima dve nominacije za Oskara i Zlatni globus, tako da je ovo uzgredna filmska preporuka.

• U našoj zemlji mesožderke su do pre 40 godina živele na području Obedske bare, a bilo ih je i na Makišu sve do njegovog isušivanja.
• Mesožderke su male bilje koje mogu da porastu u prečniku od 7-8 cm do 12-13 cm. Ipak, najveća mesoždeka pronađena je na Filipinima koja je mogla da konzumira čak i cele glodare…
• Nedavno je u Kolumbiji održana izložba “The World of Carnivorous Plants” , gde su posetioci imali priliku da se upoznaju sa životom biljki mesožderki.